(Ўзбекча) Insholar to’plami

insho

Извините, этот техт доступен только в “Ўзбекча”. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in the alternative language. You may click the link to switch the active language.

Insholar:

  • Maqsud Shayxzodaning hayoti va ijodi
  • Madaniy nutq
  • Vatanparvarlik
  • Boburnoma
  • Men sevgan qahramon
  • Men sevgan shoir
  • Navoiy
  • Taraqqiyot strategiyasi
  • Vaqt qadri
  • Xotira
  • Kitob – ma’rifat oʻchogʻi

 

 

Maqsud Shayxzodaning hayoti va ijodi

RЕJA:
1. Maqsud Shayхzodaning hayot yo’li.
2. Shoirning ijodiy faoliyati.
3. Shayхzodaning shе’riy asarlari.
4. Shayхzodaning dramaturglik mahorati.
BAYONI
Atoqlii shoir va dramaturg Maqsud Shayхzoda 1908 yil Ozarbayjonning Ganja viloyatidagi Oqtosh shahrida tug’ildi. Badiiyatga еrta qiziqdi. O’zi е’tirof еtishicha, “hali alifboni еgallamasdan oldin”shе’r yarata boshladi. Ijodi onag’Vatanida ko’z ochdi, lеkin ilg’or fikrlari tufayli ta’qibga uchrab, 1929 yil Toshkеntga ko’chib o’tdi. Shundan boshlab umrining oхirigacha O’zbеkiston unga ikkinchi Vatan bo’lib qoldi. Toshkеntda shoir qator gazеta jurnallarda ishladi, oliy o’quv yurtlarida dars bеrdi, ilmiy faoliyat olib bordi. Uning ko’pdan ko’p tadqiqotlari o’zbеk adabiyotshunosligi rivojiga muhim hissa bo’lib qo’shildi. Nizomiy Ganjaviy, SHota Rustavеli, Shеkspir, Bobur, Bayron, Pushkin ijodiga bag’ishlangan maqolalarda bu san’atkorlarning jahon adabiyoti ravnaqidagi o’rni o’rganildi. Shayхzodaning, ayniqsa, Alishеr Navoiy poеtik mahoratini tadbiq еtgan ishlari ilmiy chuqurligi, go’zalligi bilan ajralib turadi. “G’azal mulkining sultoni” dеb atagan turkumdagimaqolalari hozirgacha yangi avlod navoiyshunoslariga o’rnak bo’lib kеladi.
Shеkspir, Bayron, Maхmumquli, Tagor, Avеtik Isaakyan, Nozim Hikmat asarlarining o’zbеk tiliga o’girilgan qator namunalarida Shayхzodaning yuksak tarjimonlik san’ati namoyon bo’ladi.
Maqsud Shayхzodaning o’zbеk adabiyoti, madaniyati ravnaqiga qo’shgan hissasi mustaqil O’zbеkiston va uning hukumati tomonidan munosib е’zozlandi. Qator maktab va ko’chalar uning nomi bilan taqdirlangan.
ХХ asr o’zbеk shе’riyati rivojida Shayхzodaning o’rni katta. Rang barang shakl va mazmun, ko’tarinki ruh, o’ktam pafos bilan sug’orilgan shе’rlaridagi quyma obrazlar, ramziylik, so’zlardagi jarangdorlik, musiqiy salobat shoir asarlariga ajib badiiy yaхlitlik baхsh еtadi, o’quvchi qalbida shularga monand hissiyotlar to’lqinini uyg’otadi.
Shoir hеch qachon, kitobiy, sun’iy muammolarni izlamadi. U, еng avvalo, o’zini hayajonga solgan, o’zidagi fuqarolik va poеtik hujayralari ko’zini ochgan masalalarga murojaat еtadi. Shoir uyg’otgan yog’dular kitobхon qalbi, shuurga ham ko’chib o’tadi. O’zining yangi umrini boshlaydi. Uning shе’rlarida, ayniqsa, chiroyli badiiy obrazlar mo’ldir. Shoirga ba’zan dеngizdagi nuqtadеk qayiq “suv ustidagi хol” bo’lib tuyulsa, ba’zan chag’alaylar quyrig’i “Ufqqa bеrilgan savol” bo’lib jaranglaydi.
Shayхzoda shе’rlari “Chorak asr davomida”, “Dunyo boqiy”, “Хiyobon” singari o’nlab to’plamlarda bosilib chiqdi. Bu shе’rlar yuksak insoniy orzular bilan yashayotgan zamondosh хayollari, muhabbati, dardlari, umidlari bilan kuylandi. To’g’ri, qirq yil davom еtgan ijodida Shayхzoda Lеnin, Krеml, sho’rolar, irqa va firqaviylarni ham kuyladi. Lеkin bu zamon va tuzumning shoir taqdiri va ijodidagi muhridir. Biroq Shayхzoda shе’riyatining qimmati bu yo’nalishdagi asarlar bilan еmas, inson qalbining nozik va bеtakror holatlarininafis va ko’tarinki, umidvor aks еttirib, o’quvchida ana shunday go’zal onlarning yanada boyishida хizmat qiluvchi asarlari bilan bеlgilanadi. Shayхzoda shoirning asosiy vazifasini “inson ruhini tarbiyalash, odamda yaхshilik unsurlarini ko’paytirish, хalqqa go’zallik va nafosat tuyg’usini yanada ьaland darajada ko’tarishda” dеb bilgan еdi.
Uning “Toshkеntnoma” nomli lirik falsafiy dostoniga munosabatda ham shu nuqtayi nazardan kеlib chiqish to’g’ri bo’ladi. Shoining bu fikrlari o’zining aksar shе’rlari uchun ham ochqich bo’la oladi.
Maqsud Shayхzoda fikricha va iqroricha, hayotdagi buyuk nе’matlardan biri shе’riyat, tеngsiz go’zalliklardan biri shе’rdir. Shayхzoda “Shе’r chin go’zallik singlisi еkan” nomli shе’rida butun ijodi bo’ylab porlagan – shе’riyatning insonga chеksiz go’zalliklar, ruhiy tovlanish va еvrilishlar in’om еtguvchi mohiyatini kuylaydi, uning yangi-yangi qirralarini ochishga intiladi.
Shе’r sarlavhasidagi fikr, bir jihatdan, yangilik еmasdеk.

.

Madaniy nutq

Reja:
1-Nutq rang-baranligi.

2-Nutqning asosiy maqsadi.

3-Nutqning aniqlig va matiqiyligiga yetgazilgan zarar.

Til bir narsaning o’zini turilcha atash imkoniyati ham ko’pdir.Bunda ma’nodosh sõzlardan,sõzlarning kõp manoliligidan va yangi sõz yasash imkoniyatlardan foydalanadi. Turlicha ta’bir birikma,gap,fasl,bob va kitob doirasida ham amalga oshiriladi va bu bilan san’tning muhim asoslaridan biri bõlishi mumkun.Turlilik rang-baranglik vujudga keladi.
Õz nutqning yokiadabiy asariga badiylik ,eshituvchanlik yokiy õqtiuvchiga lazzat baģishlaydi

Harqanday nutqning asosiy maqsadi muayyan axborot va hissiy holatni
tinglovchiga yetkazishdan iborat .
Shu yõl bilan unga ta’sir qlishdan ham ammo nutq bunday ta’sir quvvatiga ega bõlishi uchun albatta,madaniylik talablariga javob berishi zarur.Buning uchun nutqda bir qator zaruriy sifatlar mavjud bõlishi kerak.Nutqning madaniyligini ta’minlaydigan kommunikativ sifatlar bir qancha bulib uning asosiylari: tõğrilik, aniqlik, mantiyqiylik, ifodalilik,boylik, soflik, jõyayliklar kiradi.

Xalqda <Mehmon otangdan aziz> hikmat bor.Biror aqlli zor, otadan uluğ otadan aziz inson bôlmaydi. Shuning uchun nutqni tuģrilash maqsadida <Mehmon otangdek aziz> buldi buyerda 《-dan》õrniga
《-dek》qushimchasi quyildi,shunda nutq tuģriligiga erishamiz.

“Vatanparvarlik”

Reja:
1-Õzbekiston yoshlari
2-Tarixga nazar
3-Vatanimizning Shonliy tarixi

O‘zbekistonda yoshlarni sog‘lom va barkamol etib tarbiyalash, yoshlarning o‘z ijodiy va intellektual salohiyatini ro‘yobga chiqarishi, ularni har tomonlama rivojlangan shaxslar etib voyaga yetkazish uchun zarur shart-sharoitlar va imkoniyatlarni yaratilgan. Uzoqni ko‘zlagan holda qabul qilingan kadrlar tayyorlash, maktab ta’limini rivojlantirish umummilliy dasturlari, yoshlarga oid davlat siyosati, o‘g‘il-qizlarimiz uchun turli yo‘nalishlar bo‘yicha ta’sis etilgan davlat mukofotlari, bunyod etilgan ta’lim maskanlari, bolalar sportini rivojlantirish borasidagi ishlar. Bularning hammasi barkamol avlodni, demakki, ertangi kunimizning munosib davomchilarini, yurt kelajagi jonkuyarlarini tarbiyalashga qaratilgan tadbirlar sirasiga kiradi.

Quvonarlisi, yuqoridagi ezgu g‘oya, maqsadlarni amalga oshirish – yoshlarni ona Vatanga sadoqat va mehr-muhabbat, milliy va umuminsoniy qadriyatlarga hurmat va ehtirom, vatanparvarlik ruhida tarbiyalash, o‘g‘il-qizlarimizning orzu-istaklarini ro‘yobga chiqarish yo‘lidagi intilishlarini bugun barcha jabhalarda har bir sohada ko‘rishimiz mumkin

Aslida, yoshlarning mustaqil dunyoqarash va faol hayotiy pozitsiyaga ega bo‘lishlari uchun har birimiz mas’ulmiz. Ulardagi ma’naviy va axloqiy fazilatlarni tarbiyalash, vatanparvarlik, mamlakat taqdiri uchun mas’uliyat hissi bilan yashash, yurtimiz mustaqilligini mustahkamlash tuyg‘usini yanada kuchaytirishga, o‘g‘il-qizlarimizni har tomonlama bilimdon qilishga muvaffaq bo‘la olsakkina marra bizniki. Vatanimizning salohiyati, ma’naviy-ma’rifiy, ijtimoiy-iqtisodiy imkoniyatlari nechog‘li ulkan ekanligi, yurtimizning qadimiy va boy tarixi, ulug‘ ajdodlarimiz va ular qoldirgan madaniy meros bashariyat madaniyati va rivojiga qo‘shgan ulkan hissasi haqida yoshlarni ongiga singdirib borish zarur. Biz xalqimizning dunyoda hech kimdan kam bo‘lmasligi, farzandlarimizning bizdan ko‘ra kuchli, bilimli, dono va albatta baxtli bo‘lib yashashi uchun bor kuch va imkoniyatlarimizni safarbar etayotgan ekanmiz, bu borada ma’naviy tarbiya masalasi, hech shubhasiz, beqiyos ahamiyat kasb etadi. Agar biz bu masalada hushyorlik va sezgirligimizni, qat’iyat va mas’uliyatimizni yo‘qotsak, bu o‘ta muhim ishni o‘z holiga, o‘zibo‘larchilikka tashlab qo‘yadigan bo‘lsak, muqaddas qadriyatlarimizga yo‘g‘rilgan va ulardan oziqlangan ma’naviyatimizdan, tarixiy xotiramizdan ayrilib, oxir-oqibatda o‘zimiz intilgan umumbashariy taraqqiyot yo‘lidan chetga chiqib qolishimiz mumkin”, deb alohida ta’kidlangan “Yuksak ma’naviyat – yengilmas kuch” asarda.

Tarixga nazar soladigan bo‘lsak, bundan 800 yil muqaddam Jaloliddindek pahlavon o‘g‘ilni dunyoga keltirgan Oychechak ona farzandlari qoniga ko‘krak suti bilan birga yurtining nafasini, mehr-muhabbatini, ozodlikka bo‘lgan buyuk sog‘inchini ham singdira oldi. U o‘z allalari bilan o‘g‘il-qizini Vatanga fidokorlik, xalqqa muhabbat ruhida tarbiyaladi. Jaloliddinning fojiaviy tugallangan umri tarix sahifalarida jasoratning mislsiz timsoli sifatida muhrlanib qoldi. U forslardan Isfandiyor Xazar o‘lkasida asirga tushgan singlisini qutqarish uchun borib, o‘zi ham asirga tushdi. Zindonda undan “Nima xohlaysan?” deb so‘raldi. U esa “Vatanimning bir siqim tuprog‘i va bir qultum suvi”, dedi.

Ha, har bir inson qalbida tug‘ilgan joyiga nisbatan muhabbat bo‘lishi darkor. Bir faylasufdan so‘radilar: “Yashash qiyin bo‘lgan bu cho‘lu biyobonga qanday sabr qilasizlar?” U javob berdi: “Agar insonning tug‘ilgan joyiga muhabbati bo‘lmaganida edi farovon shaharlarga odamlar sig‘mas edi”.

Jonajon Vatanimizning shonli tarixi sahifalarini varaqlasak, ajdodlarimizni nechog‘lik vatanparvarliklariga guvoh bo‘lamiz. Ulug‘ tariqat peshvosi Najmiddin Kubro yurtimiz tarixida buyuk vatanparvarlik namunasini ko‘rsatdi. Vatan muhabbati ila bo‘lgan istaklaridan boshqa istaklarga quloq solmadi.

Vatanparvar farzandlarning jasorati bo‘lib abadiydir. Osoyishtalik, umuman, barqaror rivojlanishiga bog‘liqdir.

Navoiy g’azal mulkining sultoni

Reja
1. Kirish

2.Navoiy va bulbul
3. Asosiy qisim:

a) Navoiy g’azallari shaydosiman.

b) Navoiyning buyukligidagi oddiylik xulosa

Ogohiy, kim topgo’y erdi

so’zi nazmingdin navo,

Bahra gar yo’qdir

Navoiyning merosidan sango

…U bog;da dtirib, yoqimli, jarangdor ovozi bilan o’zi bitgan g’azalni o’qiy boshladi. Uning shunday go’zal ovozi bor edi-ki, bundan sarmast bo’lgan borlik ham unga quloq tutgandek edi, goyo… Chandorda onish qiloyotgan bulbul ham uning ovoziga maliyo bo’lib, onishdan toxtadi va sorti: “Ey yoqimli ovoz so ibi! Sening shunday go’zal ovozing bor ekan, aytiki sen o’zingga ta allus tanladingmi?”

“Yo’q”-deb lavob beribdi u. Unday bo’lsa sen o’zingga “navo” ta’allusini tanla,-debdi bulbul. U uzoq o’ylabdi va o’ziga Navoiy deb ta’allusini tanlabdi. Ha, bu ulug’zot- o’zbek adabiy lilining asoschisi, buyuk so’z san’atkori Mavlono Nizomiddin Mir Alisher Navoiy hazratlari edi.

Navoiy deganda eng avvalo ko’z ongimizda yorqin bir simo gavdalanadi. Biz uni o’z ko’zimiz bilan ko’rmagan bo’lsakda, u haqida juda ko’p o’qiymiz, izlanamiz

Xalqimizda Navoiynibilmagan, u haqida eshitmagan,

uning go’zallaridan yod olmagan kishining o’zi bo’lmasa kerak. Chunki Navoiyni bilmaslik, o’z lilini hurmat qilmaslik bilan boro-bardir. Tilimizda go’zal asarlar yaratgan buyuk adibimiz necha-nacha zamomlardan biri ulug’lanib kelingan. Uning Far odu shirinlari, layliyu Majnunlari bugun ham bar, hayotdirlardir.

Uning yaratgan asarlari, mumtoz g’azal, ruboiy, qit’a, tuyuqari har bir kshining ma’naviy oziqasini oshirishga xizmat qiladi. Chunki Navoiyning asarlararida g’ayriaddiylik, insonlarga xos mehr-oqibat, sevgi-muhabbat tuyg’ulari tarannum etilgan.

Men har gal Navoiy g’azallaridan yod olganimda ularning mag’zini chaqishga qilaman. Chunki har bir g’azalda o’zgacha bir dam yashiringan.

Qoshi yosinmu deyin, ko’zi qarosinmu deyin?

Ko’ngluma har biring dardu balosinmu deyin?

Ko’zi qahrinmu deyin, kep-rigi zahrinmu?

Bu qudurat oza ruxsori safosin deyin?..

Navoiy yoshligidan boshlab o’ta zrhnli, ziyrak, aqli bola bo’lgan. U yetti yoshida boshab g’zallar yoza boshlagan.

Orazin yopqoch ko’zimdir sochilur har lahza yosh,

Bo’ylakim, paydo bo’lur yulduz, ni-har bolg’och

quyosh…

O’zing on ikki ming she’rini shu birgina baytga almashmoqchi bo’lgan Lutfiy ham unga ko’ngil qoladi va uning buyuk kelajagiga ishonadi. Jomiy hazratlari ham Naoiyning asarlariga tan berib: “yahshiyamki Navoiyning asarlari turk tilida, agar ular fors tilida bo’lganda, bizning asarlarni hech kim o’qimagan bo’lar edi”,- deb aytib o’tgan rkanlar.

Buyuk zotlarning Navoiyga tan berishga ham uning asarlari qanchalik bebaho ekanligi yorqin isbotidir. Kecha oqshom o’tirib, Navoiydan yod oldim:

Kichkina ma’lum emas hali parishonim meni,

Osmonni pord qildi tiyri afg’onim meni

Men nechuk shod etmayin bu hosta ko’nglumni bukun,

Keldi holimni so’rab jona-jonim meni

G’azalni bot-bot o’qib ekanman, unda Navoiyning ichki his-tuyg’ulari, dardlari borligini payqadim.

Biz Alisher Navoiy nomini ulug’lab, ko’klarga ko’taramiz. Ular buyuk zot bo’lsa ham, aslida juda kamlarin, oqko’ngil, xalqparvar, oily-janob inson bo’lganlar. Hash, Navoiyning buyuklidagi anao’sha oddeylik nimada? Navoiy hamisha xalq orasida yashagan. Navoiyni mansab, shon-shuhrat emas, balki il-yurt uchun xizmat qilish qiziqtirar edi.

U umri davomida xilqning qilish dardi bilan yashad, Navoiy o’z tasavvurida oddiygina bir inson edi. Lekin uning qalb quashi hamisha parlab turar edi.

Navoiy ham fars ham tojik tillarida ijod etgan. uniong yaratgan boy merosi o’zbek xazinasining duru-javohirlanadir. Ha, biz bejiz! Lekin shoir og’r kasallik tufayli 1501- 3-yanvarida vafot etdi.

Bu esa Navoiyning zamondoshlari uchun og’ir bu musubatga aylandi.

O’limidan har bir uyga tushdi matam.

Mamlakatning har burchidan chiqdi fiqon.

Temir yurak, tosh yurakli kishilar ham.

Vaqt qadri

reja:

1)Vaqtni qadirlash kerak
2)Vaqting ketdi naqding ketdi
3)vaqtni kerakli ishga sarf qilish

Har bir insonda vaqtini qanday tarzda ôtkazish uni kerakli ishga sarf qilib yônaltirgisi keladi .Bazi bir insonlar borki vaqtni qadriga yetmaydi ular vaqtlarini bekorchi keraksz narsalar uchun sarflaydi.inson umrining deyarli hamasi vaqtga bogliq deb oylayman.Chunki inson qilayotgan bemaniyu qandaydir juda samarali
ketgan vaqti unga juda kata kuch gayrat bera oladi deb oylayman.
Albata biz ham bilamizki vaqt bolmasa malum bir ishimiz bitmay qolishi mumkin.shuning uchun ham vaqtni qadrlashimiz kerak

2) Dono xalqimizda shunday maqol bor “Vaqting ketdi naqding ketdi” bu maqol bejizga aytilmagan bolsa kerak.
Vaqt oliy xakam har qanday narsaning vaqti soati boladi
albata biz ôz vaqtimizni qanday ishlarga sarf qilishimiz ozimizga bogliqligini bilamiz.
Shuning uchun ham oz vaqtimizni samarali foydali ishlarga sarf qilishni bilishimiz kerak..

3) ôz vaqtimizni ozimiz togri yolga sarf qilishni bilmogimiz darkor
masalan biror bir kishi vaqt bekor ketmaslik uchun kimdir bilim darajasini oshirish uchun kitob oqiydi.Yana kimdur bolsa bu ishlarni teskarisini qilishi mumkin
Agar har bir inson ôz vaqtini togri sarf qila olsa anashunda vaqt samarasi kôrinishi mumkin.

Men sevgan shoir ( Muhammad Yusuf )

Reja:
1.Men sevgan shoir Muhammad Yusuf
2.Muhammad Yusufning hayoti
3.Shoirning she’rlari

#1reja
Men sevgan shoir Muhammad Yusuf nafaqat mening balki boshqa ko’p insonlarni eng sevgan shoiri Muhhammad yusuf hisoblanadi.Hozr O’zbekistonda eng ko’p va eng sevib uqiladigan,yodlanadigan she’rlarning asosiy qismi Muhammad Yusufniki hisoblanadi.Muhammad Yusufni nafaqat O’zbekistonda balki boshqa davlatlarda ham juda mashhur shoir hisoblanadi.Biz shuning uchun ham Muhhammad Yusufni juda sevamiz va qadirlaymiz.

#2reja
O’zbek xalqining sevimli farzandi, otashqalb shoir Muhammad Yusuf 1954-yil 26-aprelda Andijon viloyatining Marhamat tumani Qovunchi qishlog’ida tug’ilgan. 1971-yili o’rta maktabni tugatgach, Respublika rus tili va adabiyoti institutida tahsil oladi.Ijodiy faoliyati 1980-yildan boshlangan. Muhammad Yusuf turli nashriyot va tahririyatlarda, turli lavozimlarda faoliyat yuritgan. 1997-yildan umrining so’nggi kun-lariga qadar esa O’zbekiston Yozuvchilar uyushmasi raisining yoshlar bilan ishlash bo’yicha o’rinbosari lavo-zimida ishlagan.Muhammad Yusuf 2001 yil 1 avgustda 47 yoshida vafot etdi.

#3reja
Muhammad Yusuf avvalo xalq dardini baralla aytgan, yurt muhabbatini hech kimga oʻxshamagan misralarda taʼriflagan sheʼrlari, qoʻshiqlari bilan tanildi, shuhrat qozondi. El mehriga sazovor boʻldi.“Bulbulga bir gapim bor”Bevafo koʻp ekan”Ulugʻimsan, Vatanim”singari oʻndan ortiq sheʼriy toʻplamlari adabiyotimizning oltin merosiga aylandi.Shoirga yana ko’plab ordenlar ham topshirilgan.Muhammad Yusufning she’riyat olamiga qushgan hissasi juda katta.

Men sevgan adabiy qahramon

Reja:

1-Men sevgan adabiy Otkir Hoshimov
2-Õtkir Hoshimov Õzbekistom Xalq yozuvchisi
3-Mening qahramonim mening Faxrim

O‘zbekiston xalq yozuvchisi va jamiyat arbobi O‘tkir Hoshimovdir (1941 – 2013). U qariyb qirq yildan buyon o‘zining ajoyib publitsistik maqolalari, xikoya, qissa va romanlari bilan adabiyotimiz taraqqiyotiga munosib ulush qo‘shib keldi. O‘tkir Hoshimovga samarali ijodiy mehnati uchun 1991 yili «O‘zbekiston xalq yozuvchisi» faxriy unvoni berilgan.Tarjimai holNoyob iste’dod sohibi O‘tkir Hoshimov adabiyotga Abdulla Oripov, Omon Muhtorov, Shukur Holmirzaev singari bir qator tengdoshlari bilan birga kirib keldi. O‘sha paytda adabiyotimizning Oybek, G‘afur G‘ulom, Abdulla Kahhor, Maksud Shayhzoda singari ulkan yozuvchilari hayot bo‘lib, ularning nazariga tushish hammaga ham nasib qilavermasdi. O‘tkir Hoshimov esa Abdulla Kahhordek mashhur san’atkor e’tiborini jalb qilgan yoshlardan edi.O‘tkir Hoshimov 1941 yilning 5 avgustida Toshkent viloyatining Zangiota tumani Do‘mbirobod mavzeida tavallud topdi. Bolaligi urush qiyinchiliklari, muhtojliklari davrida kechgan.1958 yilda o‘rta maktabni bitirib, Toshkent Davlat universiteti jurnalistika bo‘limining avval sirtqi, so‘ngra kunduzgi bo‘limida o‘qib, 1964 yilda tugatadi. 1959-1960 yillarda «Temir yo‘lchi», 1960 yilda hozirgi «O‘zbekiston ovozi», 1960-1982 yillarda «Toshkent haqiqati», «Toshkent oqshomi», 1982-1983 yillarda G‘afur G‘ulom nomidagi Adabiyot va san’at nashriyotida, 1985-1995 yillarda «Sharq yulduzi» jurnaliga bosh muharrir va 1995 yildan 2004 yilgacha O‘zbe…

“Ikki eshik orasi” romani adibning eng salmoqli asarlaridan biri hisoblanadi. Romanda ozbek xalqining fazilatlari – jumardligi, har qanday vaziyatda ham imonini yoqotmasligi, mehridaryoligi, teran tuygular, yorqin boyoqlarda tasvirlangan.

Asarda adib qariyb qirq yillik davrni oz ichiga olgan bir qancha murakkab taqdirlar misolida ozbek xalqining urush davridagi hayoti, umr yolidagi chigalliklarni mahorat bilan qalamga olgan. Asarda zamonning tuganmas azob toshlariga uchragan, insoniy qadr-qimmatini yoqotmagan insonlar, oz taqdirini Vatan taqdiri bilan boglagan xalq qismati tasvirlangan. Asarni oqigan kitobxon ijodkorning osha davr ruhini asarda toliq mujassam ettira olganligiga guvoh boladi.

Õtkir Hoshimov Adabiyotimizning namayonda yozuvchilaridan bridir.
Õz asar va romanlari bilan adabiyotimizga uz hisasini qusha olgam shaxsdir.Menga yoqan romani”Ikki eshik orasi” bu roman har bir õquvchi kunglidan munosib õrin egallay olgan, ayniqsa urush davrida Vatn taqdiri odmalar qismati mukkanmal ravishda tasvirlanga har bir uquvchini kunglidan munosib õrin egallay olgan.

Kitob – ma’rifat oʻchogʻi

Reja:
1. Kitob tafakkur gulshani.
2. Kitobga oshno qalblar
3. Kitob – kelajagimiz poydevori.

Kitob insoniyat kitob durdonalari toʻlab avlodlarga yetkazuvchi vosita, odamzot yaratgan moʻjizalardan biri hisoblanadi. Kitob insonning eng yaqin doʻsti v maslahatchisi, aql qayrogʻi va bilim manbai, fikrlash quroli, xazinalar kaliti, tafakkur manbai hisoblanadi. Kitob moziy darakchisi bugunning tarbiyachisi va muallimi, kelajakning yoʻlboshlovchisi. Uma’naviy hazina haqiqiy boylik. Dono xalqimiz kitob haqida shunday deydi: “Kitob koʻrmagan kalla – giyoh unmagan dala”. Bu hikmatli soʻzda shunday ma’no borki, giyoh oʻsmagan dalani hech kimga foydasi yoʻq, undan hech kim manfaat topmagani kabi kitob koʻrmagan kalla ham shu kabi hech kimga foydasi tegmaydi, oʻz fikrini namoyan qila olmaydi, qaysi gapni qayerda ishlata olmaydi. Shuning uchun koʻp kitob mutolaa qilib tafakkurimizni oʻstirishimiz zarur.

Ajdodlarimiz hayotida ham kitob muhim rol oʻynagan. Ular kitobni oʻz doʻstlariday koʻrishgan. Jumladan Alisher Navoiy shunday degan: “Kitob-beminnat ustoz.har daqiqa u bizni donishmandlarning bilim xazinasi bilan oshno eta oladi”. Kitobni biz azaldan boylikdan ustun qilib kelganmiz. Bunga bir misol, Abu Ali Ibn Sino Buxoro hukmdori Nux ibn Mansurni davolagach, evaziga oltini kumushga toʻla sandiqqa emas, balki saroy kutubxonasidan foydalanish imkoniyatini qoʻlga kiritishni avzal kran edi. “Kitobdan yaxshi doʻst yoʻq”, “Kitob-beminnat doʻst” kabi maqollarni eshidganmiz. Buyuk rus olami Aleksandr Pushkin doimo kitobni doʻst tutgan . Pushkin vafot etar chogʻida, unga “doʻstlaringiz bilan vidolashing”, deyishadi. Pushkin xonaning burchagidagi kitob javonida termulib, “Xayr, mening doʻstlarim!” deya jon bergan. Biz ham kitobni doʻst tutmogʻimiz lozim, zero barcha bilimlarning manbai bu kitob.

Inson bilimli tarbiyali, kasb-hunarli, baxtli boʻlishining muhim olimi-bu kitobga doʻst boʻlish, hamisha kitob oʻqish, kitob mutolaasini umr boʻyi kanda qilmaslikdir. Kitobga hamroh boʻlgan inson faqat va faqat odamiylik saboqlarini oʻrganadi. Ayniqsa, yoshlarning baxt-u kamoli, osoyishta va farovon hayotida kitob mutolaasining alohida o’rni bor. Har qanday muvaffaqiyatning kaliti bu kitobdir. U kelajagimiz poydevori. Shunday ekan aziz yoshlar kitob oʻqing zero, kitob insonning hayot yoʻlidagi yoʻldoshi boʻlsa, hayot soʻqmoqlaridan mamnuniyat bilan oʻtadi.

Xotira va qadrlash kuni

Inson xotirasi – muqaddas, inson qadri – ulug‘.

9 may – Prezidentimiz Islom Karimov tashabbusi bilan Xotira va qadrlash kuni deb e’lon qilingan ushbu umumxalq bayrami mamlakatimizda keng nishonlandi.

Mustaqilllik yillarida bu kun tom ma’noda inson xotirasi va qadriga nisbatan adolatni tiklagan, asl haqiqatni o‘zida mujassam etgan muhim tarixiy sanaga aylandi.

Xotira va qadrlash – inson aql-zakovatining betakror ma’naviy ne’matlari, tiriklikning azaliy mezonlaridir. Homiylik, saxovat va himmat, mehr va muruvvat fazilatlari xotira va qadr tushunchalari bilan o‘zaro uyg‘unlik kasb etadi. Zero, qalbi saxovatga, mehr-muhabbatga, shafqat-shafoatga to‘la insonlargina o‘z tarixini, ajdodlarini doimo xotirlaydi va fidoyi yurtdoshlari, yorug‘ kelajak yo‘lida mehnat qilayotgan kishilarning qadriga yetadi.

Ikkinchi jahon urushida fashizm ustidan qozonilgan g‘alabaning 61 yilligi nishonlanayotgan shu kunlarda yurtimizda Xotira va qadrlash kuni alohida e’tibor bilan bayram qilinayotgani teran ma’noga ega. Binobarin, Ikkinchi jahon urushidagi tarixiy g‘alabani ta’minlashda yurtdoshlarimizning ham jasorat va xizmatlari beqiyos bo‘lgan. Jangu jadallarda jon olib-jon bergan minglab o‘zbek o‘g‘lonlari, front ortida tunni tongga ulab mehnat qilgan, rizqu nasibasini o‘zgalar bilan baham ko‘rgan mehri daryo vatandoshlarimiz matonati va fidoyiliklari hech qachon unutilmaydi.

Inson, xalq, millat tarixiy xotira bilan tirik, barhayot. Ayniqsa, o‘tganlarning xayrli ishlarini yodga olmoq, qadrlamoq biz uchun ham farz, ham qarzdir. Shu ma’noda, Ikkinchi jahon urushida halok bo‘lgan minglab yurtdoshlarimiz xotirasini yod etish va e’zozlash, og‘ir jangu jadallarni boshdan kechirgan, yarador bo‘lib qaytgan keksalarimizni, front ortida mashaqqatli mehnati bilan g‘alabaga hissa qo‘shgan insonlar, ayniqsa, onalarimizning hurmat-ehtiromini joyiga qo‘yish va munosib taqdirlash milliy qadriyatlarimiz qatoridan keng o‘rin olgani quvonchli.

Prezidentimiz Islom Karimovning joriy yil 4 maydagi Farmoniga muvofiq Xotira va qadrlash kuni, shuningdek, 1941-1945 yillardagi Ikkinchi jahon urushida fashizm ustidan qozonilgan g‘alabaning 61 yilligi munosabati bilan urush qatnashchilari va nogironlarining pul bilan mukofotlanishi ularga ko‘rsatilayotgan ehtiromning yana bir yorqin namoyishidir.

Eng muhimi, yoshlarimiz ongu shuurida o‘tganlarni xotirlash, tiriklarni qadrlashdek insoniy fazilatlar tobora mustahkam muhrlanmoqda. Kechagi kun saboqlarini, xalqimiz kelajagi yo‘lida jonini fido qilgan insonlarni xotirlash bugungi va ertangi kunimizni qadrlashga o‘rgatadi. Xotira bo‘lmas ekan, Qadrlash ham yo‘q. Ushbu tushunchalar mustaqillik davri avlodi uchun o‘ziga xos ma’naviy qadriyatga aylandi. Illo, Yurtboshimiz ta’biri bilan aytganda, buyuk g‘alabani buyuk jasoratli insonlar ta’minlagan va biz, minnatdor avlodlar bu fidoyi yurtdoshlarimizni doimo ulug‘laymiz, ularning beqiyos matonati va xotirasi oldida hurmat bilan bosh egamiz.

9-may. Poytaxtimizdagi Xotira maydoni har kungidan ham gavjum. Bu yerga urush va mehnat faxriylari, hukumat a’zolari, deputatlar va senatorlar, harbiylar, jamoatchilik vakillari tashrif buyurgan.

Maydon uzra sokin musiqa sadosi taraladi. Janggohlarda jon bergan vatandoshlarimizning nomlari abadiy muhrlangan “Xotira kitobi”ning zarhal varaqlari Vatanning fidoyi o‘g‘lonlari qismatidan shahodat beradi. Motamsaro ona qiyofasida iztirob va umid namoyon…

Davlatimiz rahbari harbiy orkestr sadolari ostida Motamsaro ona haykali poyiga gulchambar qo‘ydi.Prezidentimiz Ikkinchi jahon urushida jon fido qilgan minglab yurtdoshlarimiz xotirasiga hurmat bajo etdi.

– Bugun, 9 may – yurtimizda Xotira va qadrlash kuni deb nom olgan umumxalq bayrami bilan barcha yurtdoshlarimizni qutlayman, – dedi Islom Karimov jurnalistlar bilan suhbatda.

“Boburnomadan olgan taassurotlarim ” insho

Reja:
1. Boburning hayot yõli
2. “Boburnoma” haqida bilganlarim
3. Boburiylar sulolasiga oid Tojmahal haqida

 

«Bobur fe’li-sajiyasiga ko‘ra Sezarga qaraganda sevishga arzigulikdir».
Eduard Xolden

Bobur (taxallusi; to‘liq ismi Zahiriddin Muhammad ibn Umarshayx Mirzo) (1483.14.2, Andijon 1530.26.12, Agra) — o‘zbek mumtoz adabiyotining yirik vakili: buyuk shoir; tarixchi, geograf; davlat arbobi, iste’dodli sarkarda; boburiylar sulolasi asoschisi, temuriy shahzoda.
Boburning otasi — Umarshayx Mirzo Farg‘ona viloyati hokimi, onasi — Qutlug‘ Nigorxonim Mo‘g‘uliston xoni va Toshkent hokimi Yunusxonning qizi edi. Boburning onasi o‘qimishli va oqila ayol bo‘lib, Boburga hokimiyatni boshqarish ishlarida faol ko‘mak bergan, harbiy yurishlarida unga hamrohlik qilgan. Umarshayx Mirzo xonadoni poytaxt Andijonning arki ichida yashar edi. Hokim yoz oylari Sirdaryo bo‘yida, Axsida, yilning qolgan faslini Andijonda o‘tkazardi.

“Boburnoma” – adabiy va tarixiy ahamiyatga molik asar. Unda oʻz davridagi koʻplab kishilarning turli vaziyatlardagi kechinmalari, Osiyoning koʻplab togʻlari, daryolari, oʻrmon va choʻllari, iqlimi, aholisi, ijtimoiy, iqtisodiy, siyosiy ahvoli haqidagi maʼlumotlar jamlangan.
“Boburnoma” – oʻzbek nasrining goʻzal namunasi. Ungacha Yusuf xos Hojibning “Qutadgʻu bilig” asari muqaddimasida, Rabgʻuziy ijodida nasr namunalari uchrar edi. Alisher Navoiy uni yuqori pogʻonaga olib chiqdi. Biroq “Boburnoma” bu borada oʻzbek nasrining oʻziga xos kashfiyoti sifatida yuz koʻrsatdi.
Asarda tarixning Bobur yashab oʻtgan davri voqelari ifodalangan. Bu voqealar Andijon, Samarqand, Xoʻjand, Hirotdan boshlab Kobul va Agragacha boʻlgan qamrovga ega. Yaʼni unda Oʻrta Osiyodan boshlab Hindistongacha boʻlgan masofadagi deyarli 50 yillik voqealar haqqoniy ifoda va bahosini topgan.
“Boburnoma”dagi voqealar bayoni aniq, ixcham va loʻnda, taʼsirchan, eng muhimi, hayotiy haqiqatga mos va muvofiqligi bilan eʼtiborlidir. Muallif voqealar bayonida tabiat tasviriga, ayrim joylar tavsifiga, alohida kishilarning taʼriflariga jiddiy ahamiyat beradi
di. Yana bir Boburiylar sulolasiga oid yodgorliklar bilan tanishib õtsak:
Tojmahal – Hindistondagi boburiylar sulolasi davriga oid meʼmoriy yodgorlik (1631 — 1652). Agra shahri yaqinidagi Jamna daryosi boʻyida Shoh Jahon suyukli xotini Arjumandga (Mumtoz Mahal begim, Mumtoz Bibika Rauza nomlari bilan mashhur boʻlgan) atab vafotidan (1631 yil 7 iyul) soʻng qurdirgan. Keyinchalik oʻzi ham shu yerga dafn qilingan.
Maqbara (loyiha meʼmori Usto Ahmad Lahori) turk meʼmori Muhammad Isoxon afandi boshchiligida bunyod etilgan. Tojmahal murabba tarhli, 3 qavatli, 5 gumbazli. Marmar supa (104x104x7 m) ustiga qurilgan. 4 burchagidagi ingichka minoralar (balandligi 45 m) maqbaraga oʻzgacha husn bagʻishlagan. Devorlari oq marmar bilan qoplangan, turli rangdagi qimmatbaho toshlar (haqiq, marvarid, sadaf, qahrabo, zumrad, yoqut, fil suyagi va boshqalar)dan qadama naqshlar ishlangan. Bosh tarzi (eni 56,7 m) peshtoq ravokli. Maqbaraning old tomoniga 2 qator daraxtlar ekilgan, favvorali hovuz, gulzorlashtirilgan uzun yoʻlka bor. Zinapoyalar bilan marmar supaga chiqib, oʻyma naqshli eshikdan maqbaraga kiriladi. Oʻrtadagi katta gumbazli xonada qora marmarli sagʻana (Shri Lankadan keltirilgan) qoʻyilgan. Tojmahalning beqiyos husni bogʻning janubiy darvozasi orqali koʻzga yaqqol tashlanadi. Mahobatli bino qurilishida nafaqat Hindiston, balki Oʻrta Osiyo, Eron, Vizantiya meʼmorlarining oʻziga xos uslublari oʻz ifodasini topgan. Maqbara qurilishida gʻisht teruvchi qandahorlik Muhammad Xanif, multonlik Muhammad Sayid, minorada mahalliy usta Ismoilxon Rumiy, Samarqandlik Muhammad Sharif, lahorlik Kozimxonlar hamda koʻpgina naqqosh va xattotlar qatorida Buxorolik ota Muhammad va Shukur naqqoshlar qatnashgan.

Taraqqiyotlar strategiyasi

Reja:
Kirish: Zamonaviy yurt taraqqiyotida yangi sahifa
Asosiy qism:
a)Yangicha boshqaruv va yangicha strategiya
b)Yangi O’zbekiston bosib ōtayotgan yōl
d)Ōtgan tariximizga nazar solaylik
Xulosa:Vatanga munosib farzand bōlaylik!

Bugun O’zbekiston o’z mustaqil taraqqiyotining sifat jihatdan yangi bosqichiga qadam qo’ydi. Bu yo’lda u jahonning ko’plab mamlakatlari va yirik xalqaro tashkilotlari bilan turli sohalarda samarali hamkorlik qilib kelmoqda. Xususan, xorijiy davlatlar bilan do’stona hamda o’zaro manfaatli munosabatlarni rivojlantirish borasida muhim natijalarga erishilyapti.

Aytish mumkinki, davlatimiz rahbari bugungi kunda nafaqat O’zbekiston, balki Markaziy Osiyoning farovonligi uchun jon kuydirayotgan, mintaqani sanoati rivojlangan, obod va dunyo bilan keng integratsiyalashgan hududga aylantirish orzusi bilan yashab, shunga monand mehnat qilayotgan etakchi sifatida namoyon bo’lmoqda.

Qisqa davr ichida O’zbekiston xalqi mamlakatimizning jahon hamjamiyatida munosib o’rin egallashiga asos bo’luvchi ulkan yutuqlarni qo’lga kiritdi. SHunga monand ravishda davlatimiz rahbari tashabbusi bilan boshlangan islohotlar va modernizatsiya jarayoni, jumladan, qo’shni mamlakatlar bilan aloqalarni mustahkamlash bo’yicha siyosatni dunyo hamjamiyati e’tirof etmoqda. Mamlakatimiz ijtimoiy-siyosiy hamda iqtisodiy hayotida qo‘lga kiritilayotgan muvaffaqiyatlar yillar o‘tgani sayin tobora mustahkamlanib, ko‘zga yanada yorqinroq tashlanmoqda. Zero, tarixan qisqa davr ichida barcha sohada mislsiz o‘zgarishlar ro‘y berdiki, bu haqli ravishda ko‘pchilikning havasu hayratiga sabab bo‘layotir.
Xulosa ōrnida shuni aytishim joizki yurtboshimiz tomonidan biz yoshlar uchun keng imkoniyatlar yaratilmoqda biz mana shu imkoniyatlardan foydalangan yurtimizga munosib farzand bōlishimiz kerak.

 

Manba:

https://t.me/iRamond @iramond va @Uzjoku_Unversiteti

 

Перевод на русский язык:

 

Жизнь и творчество Максуда Шейхзаде

Р Е ДЖА:
1. Образ жизни Максуда Шейха Зоды .
2. Творческая деятельность поэта. Стихи Шейха Зоды .
_ 4. Драматургическое мастерство Шей и Зоды.
ОПИСАНИЕ Известный поэт и драматург Максуд Шайхзода родился в 1908 году в городе Окташ Гянджинского района Азербайджана. Он рано заинтересовался искусством . Как он сам признается , он начал творить «еще до того, как выучил алфавит » . Его творчество открылось на родине, но он подвергся гонениям за прогрессивные идеи, и в 1929 году переехал в Тошкент . С тех пор и до конца жизни Узбекистан стал его второй родиной. В Тошке поэт работал в ряде газет и журналов, преподавал в университетах , вел научную деятельность. Многие его исследования внесли важный вклад в развитие узбекского литературоведения . Роль этих художников в развитии мировой литературы изучалась в статьях, посвященных творчеству Низамии Гянджевия, Шота Руставели , Шекспира , Бабура, Байрона, Пушкина. Произведения шейха Зоды , особенно поэтическое мастерство Алишера Навои , отличаются научной глубиной и красотой. Его статьи из серии «Достояние султана Газали» до сих пор являются примером для нового поколения навеологов . Высокое переводческое искусство
Шейха Зоды показано в ряде примеров
переведенных на узбекский язык произведений Шекспира, Байрона, Маха Мумкули, Тагора, Аветика Исаакяна, Назима Хикмата . Вклад Максуда Шайхзоды в развитие узбекской литературы и культуры был по достоинству оценен независимым Узбекистаном и его правительством . Его именем назван ряд школ и улиц.
В развитии узбекской политики XX века большое место занимал Шейх Зода . Красочная форма и содержание, высокий дух , яркие образы в стихах Октама, наполненные пафосом , символизмом, звучностью слов, музыкальным мастерством, художественной цельностью, присущими произведениям поэта , пробуждают подобную волну эмоций в сердце читателя.
Поэт никогда не искал книжных, искусственных проблем. Прежде всего, он обратился к волнующим его вопросам и открыл глаза своим гражданским и политическим ячейкам . Эмоции, вызванные поэтом, передаются в сердце и сознание книги . Он начинает новую жизнь. Его стихи полны прекрасных художественных образов. Иногда лодка в какой-то точке моря кажется поэту « пятном на воде», а иногда хвост младенца звучит как « вопрос , заданный горизонту»
. Стихи Шейха Зоды изданы в десятках сборников, таких как «За четверть века», «Дунё бакий», « Х ийобан ». Эти стихи воспевали современные женщины , живущие высокими человеческими мечтами , своей любовью, болью и надеждами. Действительно, за свои сорок лет работы Шейх Зода также воспевал Ленина, Кремль, Шуры, расы и секты . Лекин – печать судьбы и творчества поэта этого времени и системы. Однако ценность поэзии Шейха Зоды не в произведениях этого направления , это изящное и возвышенное, обнадеживающее отражение тонких и повторяющихся ситуаций человеческого сердца , которое помогает читателю обогатить такие прекрасные моменты . с его произведениями . Главной задачей поэта Шейх Зода считал «воспитание человеческого духа, увеличение в человеке элементов добра , поднятие чувства красоты и утонченности на более высокий уровень » . В отношении
его лирико-философского эпоса « Ташкентнома » правильно сказать именно с этой точки зрения. Эти мысли Шоя могут стать отправной точкой большинства его
стихотворений . По мнению и признанию Максуда Шайхзоды , поэзия – одно из величайших благ в жизни , поэзия – одна из несравненных красот . Шейх Зода сияет во всем своем творчестве в стихотворении «Мир – сестра истинной красоты» – даре поэзии человеку бесконечной красоты , духовного подъема и извращений , воспевает свою суть , пытается открыть ее новые стороны. Идея
названия стихотворения в каком – то смысле нова .

.

Культурный дискурс

План:
1-Разнообразие речи.

2-Основная цель выступления.

3-Нарушение ясности и точности речи.

Язык имеет множество возможностей называть что-либо по-разному: он использует синонимы, множественные значения слов и возможности создания новых слов. В составе сложного слова, предложения, главы, главы и книги могут использоваться самые разные выражения, и это может стать одной из важных основ искусства.Разнообразие создает разнообразие.
Придает артистичность, слышимость или удовольствие говорящему от его речи или литературного произведения.

речи – донести до слушателя определенную информацию и эмоциональное состояние
.
 Конечно, оно должно отвечать требованиям культуры.Для этого в речи должен присутствовать ряд необходимых качеств.Есть несколько коммуникативных качеств, обеспечивающих культуру речи, и основными ее являются: корректность, точность, логичность. , выразительность, богатство, чистота, красноречие.

Есть в народе мудрость: «Гость дороже отца твоего». Поэтому, чтобы речь была правильной, к
глаголу был добавлен суффикс 《-дек》 < Гость так же дорог , как твой отец> , так мы можем добиться правильности речи.

“Патриотизм”

План:
1-Молодежь Узбекистана 2-Обзор истории 3-Славная история нашей страны

В Узбекистане созданы необходимые условия и возможности для здоровой и образованной молодежи, для реализации ее творческого и интеллектуального потенциала, для их взросления как всесторонне развитой личности. Долгосрочная подготовка кадров, общегосударственные программы развития школьного образования, государственная политика в отношении молодежи, государственные награды, учрежденные для наших сыновей и дочерей в различных областях, структурированная образовательная база, мероприятия, связанные с развитием детского спорта. Все это часть деятельности, направленной на воспитание зрелого поколения, то есть достойных продолжателей нашего завтра, энтузиастов будущего страны.

Отрадно реализовать вышеизложенную благородную идею и цели – воспитывать молодежь в духе верности и любви к Родине, уважения и почитания национальных и общечеловеческих ценностей, в духе патриотизма, реализовывать мечты наших сыновей. и дочери. Мы можем видеть сегодняшние стремления в каждой области на всех фронтах.

По сути, каждый из нас несет ответственность за то, чтобы молодые люди имели независимое мировоззрение и активную жизненную позицию. Цель будет нашей только в том случае, если нам удастся воспитать в них духовно-нравственные качества, жить с чувством патриотизма, ответственности за судьбу страны, укрепить чувство укрепления независимости нашей страны, воспитать в наших сыновьях и дочерях образован во всех отношениях. Необходимо внедрять в сознание молодежи огромный потенциал нашей страны, духовно-образовательные, социально-экономические возможности, древнюю и богатую историю нашей страны, великий вклад наших великих предков и культурное наследие, оставленное их к культуре и развитию человечества. Чтобы наша нация не уступала никому в мире, чтобы наши дети жили сильнее, образованнее, мудрее и непременно счастливее нас. так как мы мобилизуем все свои силы и возможности, то вопрос духовного воспитания в этом отношении, без сомнения, имеет несравненное значение. Если мы потеряем бдительность и чуткость, решительность и ответственность в этом деле, если предоставим это очень важное дело самому себе, если мы потеряем наши священные ценности, мы можем потерять свою духовность и историческую память, питаемую ими, и в В конце концов, мы можем отклониться от пути всеобщего развития, к которому мы стремимся».

Если обратиться к истории, Ойчечак, родившая 800 лет назад столь же храброго сына, как Джалалуддин, смогла вместе с грудным молоком вселить в кровь своих детей дыхание своей страны, любовь и огромное стремление к свободе. . Сына и дочь он воспитал в духе преданности Родине и любви к народу. Жизнь Джалалуддина, закончившаяся трагически, вошла на страницы истории как беспримерный пример мужества. Он пошёл спасать свою сестру, захваченную Исфандияром в стране Хазар от персов, а сам попал в плен. “Что ты хочешь?” спросили. И он сказал: «Щепотка земли и глоток воды моей страны».

Да, у каждого человека в сердце должна быть любовь к месту своего рождения. Философа спросили: «Как можно терпеть эту пустынную глушь, где трудно жить?» Он ответил: «Если бы у человека не было любви к месту своего рождения, в благополучных городах не было бы достаточно людей».

Если мы перелистнем страницы славной истории нашей любимой страны, мы станем свидетелями патриотизма наших предков. Лидер великой секты Наджмуддин Кубро подал великий пример патриотизма в истории нашей страны. Он не прислушивался ни к каким пожеланиям, кроме пожеланий любви к стране.

Мужество детей-патриотов вечно. Мир в целом зависит от его устойчивого развития.

Поместье Султана Навои Газаль

План
1. Введение

  1. Навои и соловей
    3. Основная часть:

а) Я поэт газелей Навои.

б) Простота в величии Навои – это вывод

Внимание, кто нашел

слово назмингдин наво,

Нет никакой пользы

Санго из наследия Навои

…Он сел в саду и стал читать законченную газель своим сладким, звонким голосом. У него был такой красивый голос, что даже те, кто удивлялся ему, казалось, прислушивались к нему, как будто… Даже поющий в Чандоре соловей влюбился в его голос, перестал петь и сказал: «О сладкий голос! Раз у тебя такой красивый голос, ты выбрал себе песню?»

«Нет», — ответил он. В таком случае значение «наво» выбирайте сами, — сказал соловей. Он долго думал и выбрал имя Навои. Да, это был основоположник узбекской литературы, великий художник слова Маулана Низамиддин Мир Алишер Навои.

Когда мы думаем о Навои, в нашем сознании прежде всего воплощается яркий образ. Хоть мы и не видели этого своими глазами, но много читаем об этом, ищем.

Наш народ никогда не слышал о Набоине,

Наверное, нет человека, который не учился бы у его красавиц. Потому что не знать Навои – это то же самое, что не уважать собственную религию. Прославлен наш великий писатель, создавший прекрасные произведения на нашем языке. Его Фар Оду Сладости, Лайлию Меджнун, живы и сегодня.

Его произведения, классические газели, рубаи, кхита, туюкари служат увеличению духовного питания каждого человека. Потому что произведения Навои воспевают нематериальность, человеческую доброту и чувство любви.

Каждый раз, когда я запоминаю газели Навои, я заставляю их извиваться. Потому что в каждой газели скрыт особенный момент.

Скажи мне, мокрые ли у него брови, смотрят ли его глаза?

Скажите, каждый ли из вас страдает?

Скажи мне, злы ли его глаза, ядовита ли его голова?

Это всемогущее благословение?

Навои с юности был очень умным, сообразительным и сообразительным ребенком. Стихи начал писать в семь лет.

Мои глаза закрыты, и слезы текут каждое мгновение,

Я высокий, появится звезда, молоток

солнце…

Лютфий, желающий променять свои двенадцать тысяч стихотворений на этот один стих, тоже любит его и верит в его великое будущее. Его Высочество Джами также высоко оценил работы Навои и сказал: «Хорошо, что произведения Навои написаны на турецком языке, если бы они были на персидском языке, никто бы не прочитал наши произведения».

Это наглядное доказательство того, насколько ценны его произведения для признания Навои великими. Вчера вечером я сел и выучил из Навои:

Я немного не знаю обо мне

Мой живой афган заставил меня плакать в небе

Я не хочу быть счастливой, этот ведущий разбивает мне сердце,

Он пришел и спросил меня, как мои дела

Читая газель, я заметил, что в ней присутствуют внутренние переживания и боли Навои.

Мы прославляем имя Алишера Навои и поднимаем его до небес. Хотя это была замечательная порода, на самом деле это были очень редкие, добросердечные, любящие людей, джентльмены-семьянины. Хаш, в чем простота величия Навои? Навои всегда жил среди людей. Навои интересовала не карьера и слава, а служение стране.

Всю свою жизнь он жил болью природы, Навои в его воображении был обычным человеком. Но сердце его всегда сияло.

Навои писал на фарси и таджикском языках. Его богатое наследие является жемчужиной узбекской сокровищницы. Да, мы свободны! Но поэт умер 3 января 1501 года из-за тяжелой болезни.

Это стало серьезной проблемой для современников Навои.

Каждый дом оплакивал его смерть.

Фикон приехал со всей страны.

Даже люди с железным и каменным сердцем.

Ценность времени

план:

1) Время надо ценить
2) Ваше время ушло, ваши деньги ушли 3) Тратить время на правильную работу

Как провести время Каждый человек хочет направить его, потратив на необходимую работу.Есть люди, которые не ценят время, они тратят его на ненужные дела.Я думаю, что практически все в жизни человека зависит от времени
. Я думаю, что энергия может давать энергию. Конечно, мы также знаем, что если у нас нет времени, мы можем не закончить определенную работу. Поэтому мы должны ценить время.

2) В нашем мудром народе есть пословица: «Время ушло, деньги ушли».
Время – высший судья всему, время – час. С детства мы знаем, что от нас зависит, как мы проводим свое время. Именно поэтому мы должны знать, как тратить свое немного времени на эффективные и полезные дела.

3) нам нужно уметь правильно проводить время,
например, кто-то читает книгу , чтобы
не терять время, кто-то читает книгу, чтобы повысить уровень своих знаний . .

Мой любимый поэт (Мухаммед Юсуф)

План:
1. Поэт Я люблю Мухаммада Юсуфа 2. Жизнь Мухаммада Юсуфа 3. Стихи поэта

#1reje
Мухаммед Юсуф, поэт, которого я люблю, – это не только я, но и поэт, который любит многих других людей, Мухаммед Юсуф. Сейчас большинство стихов, которые читают и запоминают в Узбекистане, принадлежат Мухаммеду Юсуфу. Мухаммад Юсуф – это не только Он – очень известный поэт в Узбекистане и других странах, поэтому мы очень любим и ценим Мухаммада Юсуфа.

#2Реджа
Мухаммад Юсуф, любимый ребенок узбекского народа, страстный поэт, родился 26 апреля 1954 года в селе Ковунчи Мархаматского района Андижанской области. После окончания средней школы в 1971 году учился в Республиканском институте русского языка и литературы.Творческая деятельность началась в 1980 году. Мухаммад Юсуф работал в различных издательствах и редакциях, на различных должностях. С 1997 года и до последних дней своей жизни работал в должности заместителя председателя Союза писателей Узбекистана по работе с молодежью. Мухаммад Юсуф скончался 1 августа 2001 года в возрасте 47 лет.

#3Реджа
Мухаммад Юсуф впервые стал известен и прославился своими стихами и песнями, в которых в уникальных стихах описывалась боль народа и описывалась любовь к стране. Он завоевал любовь Эла. «Мне есть что сказать соловью», «Много неверных», «Улугимсан, Ватаним» и более десяти поэтических сборников стали золотым достоянием нашей литературы.

Мой любимый литературный персонаж

План:

1-Писатель, которого я люблю Откир Хошимов
2-Ыткир Хошимов ÕНародный писатель Узбекистана 3-Мой герой – моя гордость

Откир Хошимов (1941 – 2013) – народный писатель и общественный деятель Узбекистана. Уже почти сорок лет он вносит свой вклад в развитие нашей литературы своими прекрасными научно-популярными статьями, рассказами, рассказами и романами. За свою творческую деятельность О’ткир Хошимов был удостоен почетного звания «Народный писатель Узбекистана» в 1991 году.Биография О’ткир Хошимов, уникальный талант, вошел в литературу вместе с рядом своих сверстников, таких как Абдулла Орипов, Амон Мухторов. и Шукур Холмирзаев. В то время были живы такие великие писатели нашей литературы, как Айбек, Гафур Гулам, Абдулла Каххор, Максуд Шайхзода, и не каждому посчастливилось их увидеть. Откир Хошимов был одним из молодых людей, которые привлекли внимание такого известного художника, как Абдулла Каххор.Откир Хошимов родился 5 августа 1941 года в Домбирабадском районе Зангиатинского района Ташкентской области. Его детство прошло в тяготах и лишениях войны.Среднюю школу он окончил в 1958 году, учился заочно, затем очно на журфаке Ташкентского государственного университета, который окончил в 1964 году. В 1959-1960 годах – “Темыр ёлчи”, в 1960 году – нынешний “Голос Узбекистана”, в 1960-1982 годах – “Ташкент хакикат”, “Ташкентский вечер”, в 1982-1983 годах – Литература и искусство имени Гафура Гулама. издательстве, в 1985-1995 годах был главным редактором журнала «Звезда Востока», а с 1995 по 2004 год – Узбек…

Роман «Между двумя дверями» — одно из важнейших произведений писателя. В романе яркими красками изображены добродетели узбекского народа – щедрость, не теряющая веры в любой ситуации, доброта, глубокие чувства.

В произведении писатель умело описал жизнь узбекского народа в годы войны, сложности быта, как примеры ряда сложных судеб, охватывающих период почти сорока лет. В произведении изображены судьбы людей, столкнувшихся с бесконечными страданиями времени, не потерявших человеческого достоинства, и судьбы людей, связавших свою судьбу с судьбой Родины. Читатель, прочитавший произведение, станет свидетелем того, что творцу удалось в полной мере воплотить в произведении дух эпохи.

Ыткир Хошимов – один из выдающихся писателей нашей литературы.
Он первый человек, внесший вклад в нашу литературу своими произведениями и романами.Мне нравится его роман “Между двумя дверями”, этот роман смог занять достойное место в повседневной жизни каждого студента, особенно в годы войны, Ватна судьба была прекрасно описана и смогла занять достойное место в повседневной жизни каждого студента.

Книга – источник просвещения

План:
1.Книга – цветок мышления.2. Сердца знакомы с книгой3. Книга – основа нашего будущего.

Книга – одно из чудес, созданных человечеством, инструмент, передающий поколениям книжные шедевры человечества. Книга – самый близкий друг и советчик человека, источник мудрости и знаний, инструмент мышления, ключ к сокровищам и источник мысли. Современный бухгалтер – это педагог и учитель сегодняшнего дня, проводник будущего. Духовное сокровище – это настоящее богатство. Наши мудрые люди так говорят о книгах: «Голова без книги – невозделанное поле». В этом мудром изречении есть смысл, что никому не выгодно поле, на котором не растет конопля, как никому оно не выгодно, так и голова, не видевшая книги, никому не приносит пользы. Вот почему нам нужно читать много книг и развивать свое мышление.

Книги играли важную роль в жизни наших предков. Они видели в книге своего друга. Например, Алишер Навои говорил: «Книга-беминнат устоз. каждую минуту он может познакомить нас с богатством знаний мудрецов». Мы уже давно ценим книгу выше богатства. Примером тому является то, что, когда Абу Али ибн Сина лечил правителя Бухары Нуха ибн Мансура, он предпочел получить доступ к дворцовой библиотеке вместо сундука, полного серебра. Мы слышали такие пословицы, как «Нет лучшего друга, чем книга», «Книга – хороший друг». Великий русский учёный Александр Пушкин всегда любил книги. Когда Пушкин умирал, ему сказали попрощаться с друзьями. Пушкин оперся на книжную полку в углу комнаты и сказал: «До свидания, друзья мои!» умер. Мы также должны хранить книгу как друга, потому что книга — источник всех знаний.

Важным фактором для того, чтобы человек был образованным, воспитанным, профессиональным и счастливым, является дружить с книгами, постоянно читать книги и не забывать читать книги на всю оставшуюся жизнь. Человек, сопровождающий книгу, усваивает только и только уроки человечества. Чтение книг занимает особое место в счастливой, мирной и благополучной жизни молодежи . Ключ к любому успеху – эта книга. Он – основа нашего будущего. Поэтому, дорогие молодые люди, читайте книгу, ведь если книга будет спутником на жизненном пути, то человек с радостью пойдет по жизненным путям.

День памяти и признательности

Человеческая память священна, человеческая ценность велика.

9 мая – этот национальный праздник, объявленный по инициативе Президента Ислама Каримова Днем памяти и признательности, широко отмечался в нашей стране.

В годы независимости этот день буквально стал важной исторической датой, восстановившей справедливость человеческой памяти и ценности, воплотившей в себе первоначальную истину.

Память и признательность — уникальные духовные дары человеческого разума, вечные критерии жизни. Добродетели покровительства, щедрости и самоотверженности, доброты и благости взаимно совместимы с понятиями памяти и ценности. Ведь только люди, чьи сердца полны щедрости, любви и милосердия, всегда помнят свою историю и предков, ценят своих преданных соотечественников, людей, работающих ради светлого будущего.

В эти дни, когда отмечается 61-я годовщина победы над фашизмом во Второй мировой войне, имеет глубокий смысл то, что День памяти и признательности отмечается в нашей стране с особым вниманием. Следовательно, мужество и заслуги наших соотечественников в обеспечении исторической победы во Второй мировой войне были несравненными. Никогда не будут забыты тысячи узбекских мальчиков, отдавших свои жизни в боях, день и ночь трудившихся за линией фронта, деливших свои средства к существованию с другими.

Человек, народ, нация живы и живы исторической памятью. Вспомнить и оценить добрые дела прошлого – для нас и обязанность, и долг. В этом смысле вспоминать и чтить память тысяч наших соотечественников, погибших в Великой Отечественной войне, наших пожилых людей, испытавших тяжелые бои, вернувшихся ранеными, людей, которые своим упорным трудом в тылу внесли свой вклад в победу, особенно отрадно, что почитание наших матерей и достойное их вознаграждение является одной из наших национальных ценностей.

61 -я годовщина победы над фашизмом во Второй мировой войне 1941-1945 годов. Награждение ветеранов войны и инвалидов денежными средствами – еще одна наглядная демонстрация проявленного к ним уважения.

Самое главное, что в сознании нашей молодежи прочно запечатлеваются такие человеческие качества, как память о прошлом и ценение живого. Вспоминая уроки вчерашнего дня и людей, которые пожертвовали своей жизнью ради будущего нашей нации, учит нас ценить сегодня и завтра. Без памяти нет признания. Эти концепции стали уникальной нравственной ценностью для поколения периода независимости. Илло, по словам нашего Президента, великая победа была обеспечена людьми большого мужества, и мы, благодарные поколения, всегда будем чтить этих самоотверженных соотечественников, склоняя головы перед их несравненным мужеством и памятью.

9 мая. Площадь Хатира в нашей столице как никогда многолюдна. Здесь бывали ветераны войны и труда, члены правительства, депутаты и сенаторы, военнослужащие, представители общественности.

Над площадью разносится тихая музыка. О судьбе самоотверженных сынов Родины свидетельствуют позолоченные страницы «Книги памяти», где навечно запечатаны имена наших соотечественников, погибших на полях сражений. Гнев и надежда в образе скорбящей матери…

Под звуки военного оркестра глава нашего государства возложил венок к подножию статуи Скорбящей Матери.

“Сегодня, 9 мая, я поздравляю всех наших соотечественников с национальным праздником, который в нашей стране называется Днем памяти и признательности”, – сказал Ислам Каримов в интервью журналистам.

Сочинение “Мои впечатления от Бобурномы”

План:
1. Жизнь Бабура 2. Что я знаю о «Бобурноме» 3. О Таджмахале династии Бабура

 

«По своему характеру Бабур достоин любви больше, чем Цезарь».
Эдвард Холден

Бабур (псевдоним; полное имя Захириддин Мухаммад ибн Умаршейх Мирза) (1483.14.2, Андижан 1530.26.12, Агра) – крупный представитель узбекской классической литературы: великий поэт; историк, географ; государственный деятель, талантливый полководец; основатель династии Бабури, князь Тимуридов.
Отцом Бабура был Умаршейх Мирза, губернатор Ферганской области, а матерью, Кутлуг Нигорханум, была дочь хана Монголии и губернатора Ташкента Юнус-хана. Мать Бабура была образованной и умной женщиной, которая активно поддерживала Бабура в его управлении и сопровождала его в его военных походах. Семья Умаршейха Мирзы жила в арке столицы Андижана. Летние месяцы мэр проводил на берегу реки Сырдарья в Ахси, а остальную часть года – в Андижане.

«Бобурнома» — произведение литературного и исторического значения. Он содержит сведения об опыте многих людей своего времени в различных ситуациях, многих горах, реках, лесах и пустынях, климате, населении, социальных, экономических и политических условиях Азии.
«Бобурнома» — прекрасный образец узбекской прозы. До этого образцы прозы встречались во введении к произведению Юсуфа Хоса Хаджиба «Кутадгу Билиг» и в произведениях Рабгузи. Алишер Навои поднялся на вершину. Однако «Бобурнома» явилась в этом отношении уникальным открытием узбекской прозы.
В произведении описаны события того периода истории, когда жил Бабур. Эти мероприятия варьируются от Андижана, Самарканда, Ходжента, Герата до Кабула и Агры. То есть в ней правдиво выражены и оценены события почти 50 лет от Средней Азии до Индии.Описание событий в “Бобурноме” ясное, сжатое и лаконичное, впечатляющее, а главное, примечательное своей актуальность и соответствие реальной жизни. В повествовании о событиях автор большое значение придает описанию природы, описанию определенных мест, описаниям отдельных людей. Познакомимся с еще одним памятником династии Бабуров: Таджмахал – архитектурный памятник династии Бабуров в Индии (1631-1652). Он был построен Шахом Джаханом после его смерти (7 июля 1631 года) для его любимой жены Арджуманд (известной как Мумтаз Махал Бегум, Мумтаз Бибика Рауза) на берегу реки Джамна недалеко от Агры. Позже здесь же он был похоронен.Мавзолей был построен под руководством турецкого архитектора Мухаммада Исахана Эфенди (архитектор проекта – Усто Ахмед Лахори). Таджмахал имеет дизайн мураббы, 3 этажа, 5 куполов. Он построен на мраморной платформе (104х104х7 м). Тонкие минареты (высота 45 м) по четырем углам придают мавзолею особое очарование. Стены покрыты белым мрамором, а из драгоценных камней разных цветов (жемчуга, жемчуга, перламутра, янтаря, изумруда, рубина, слоновой кости и др.) выполнены пошаговые узоры. Основной стиль (ширина 56,7 м) остроконечный. Перед мавзолеем высажены 2 ряда деревьев, пруд с фонтаном и длинная дорожка с цветами. Лестница поднимается на мраморную платформу и входит в мавзолей через резную дверь. В большом куполообразном помещении посередине находится сагана из черного мрамора (привезенная из Шри-Ланки). Несравненная красота Таджмахала хорошо видна через южные ворота сада. В строительстве величественного здания были выражены уникальные стили не только индийских, но и среднеазиатских, иранских, византийских зодчих. В строительстве мавзолея участвовали каменщик Мухаммад Ханиф из Кандагара, Мухаммад Саид из Мултана, местный мастер Исмаил Хан Руми, Мухаммад Шариф из Самарканда, Козимханы из Лахора и многие художники и каллиграфы, в том числе Ата Мухаммад и Шукур из Бухары.

События стратегия

План :
Вход : Современный страна в развитие новый страница
Главная часть :
а) Недавно управление и новый стратегия
б) Новая Узбекистан нажатие гулять пешком дорога
г) Отган в нашу историю смотреть Вывод
: Родина достойный ребенок Давайте будем !

Сегодня Узбекистан собственный независимый развития качество с точки зрения новый На сцену шаг поставь _ Этот на пути в мир много страны и большой Международный организации с другой в полях эффективный сотрудничество при выполнении приближается _ В частности , зарубежные страны с дружелюбно и взаимно выгодный отношения разработка о важный к результатам достигается .

Говоря возможно, наша страна лидер сегодняшний в день не только Узбекистан , возможно Центральный Азии благосостояние для душа сжигание региона _ промышленность развитый , процветающий и мир с широкий интегрированный в этот район вращать мечтать с жить так _ монада работа делает лидер как проявление происходит _

Короткий период внутри Узбекистан люди нашей страны мир в обществе достойный место взять на себя основа делитель огромный достижения в руку вошел _ К тому, что монада соответственно наша страна лидер инициатива с начал реформы и модернизация процесс , включая соседа _ страны с связи укрепление в соответствии с политика мир сообщество признание делает _ Наша страна общественно-политический и экономический в его жизни в руку представляются успехи годы прошлое как все больше и больше усиленный , на глаз более ярче бросают . Потому что исторически короткий период внутри все в поле несравненный изменения случилось учитывая , что это верно соответственно большинства страсть к его удивлению причина это происходит .
Краткое содержание вместо вот и все позволь мне сказать все нормально наш президент к мы молодежь для широкий возможности создается мы вот вот и все возможностей использовал в нашу страну достойный ребенок давайте поделимся нужен _

 

(Visited 4 789 times, 13 visits today)
Понравилось? Пожалуйста поделитесь с друзьями.
Комментарии: 2
  1. iu

    :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :!: :!: :!: :!:

    1. nasim (автор)

      Thank you

Комментарий

;-) :| :x :twisted: :smile: :shock: :sad: :roll: :razz: :oops: :o :mrgreen: :lol: :idea: :grin: :evil: :cry: :cool: :arrow: :???: :?: :!:

Matn nusxasini olish taqiqlanadi! Shaxsiy ehtiyoj uchun kerak bo'lsa, telegram: @sadikovuz